PROJEKTANT vs IZVODJAČ
Kome je poznat ovaj ping-pong: Projektant: “Izveli su pogrešno.” Izvođač: “Nije bilo u projektu.” Investitor: “Mene zanima samo da je toplo i da račun ne boli.”
Važi.
Vidimo se u januaru.
Obe strane imaju svoje neprijatne istine. Evo ih par:
Istina br.1 za projektante: Ako detalj nije nacrtan — nije projektovan.
Rečenica “to je standardno, izvođač zna” zvuči kao štednja vremena. U KGH-u “standardno” ne postoji - postoji samo STANDARDNO POGREŠNO kad se na terenu improvizuje. Na terenu se taj “detalj” rešava vremenom i nervima.
Istina br.2 za projektante: Projektuješ sistem, ne katalog.
Kada se projekat zasniva na “uređaj može”, a ne na “sistem mora”, dobiješ papir koji izgleda lepo i objekat koji loše radi.
Istina br.1 za izvođače: Ako detalj nije nacrtan - nije tvoja privatna kreativna radionica.
Tvoja improvizacija “radi” do prvog ozbiljnog minusa, ili do prvog servisera koji pita: “Ko je ovo ovako smislio?”
("Niko. Samo smo malo…”)
Istina br.2 za izvođače: Dobra montaža bez dobre dokumentacije je herojski čin u koji niko ne veruje.
Možeš ti da napraviš sistem da radi odlično - ali ako nema: zapisnika, šeme “as-built”, i obeleženih komponenti, sledeći čovek (servis ili novi izvođač) će to tretirati najgore moguće: sistem radi, ali NIKO NE ZNA ZAŠTO - i svi se plaše da ga dirnu.
Zaključak za mir u svetu je:
Projektant ima obavezu da zatvori rupe u projektu. Izvođač ima obavezu da ne pretvara rupe u kreativni haos, nego da ih razjasni.
Ako mora jedna rečenica da stoji iznad svakog projekta:
“Sve što nije nacrtano ili dogovoreno — postaće konflikt ili trošak.”
